ALKOHOLNI NAPITCI

Alkoholna pića su tekućine sa prisustvom alkohola. U ovu grupu spadaju prevrela pića (vino, pivo, jabukovača...) i destilovana pića (alkoholi, rakija, likeri).

Posebna napomena: obični metil-alkohol je zabranjen za korišćenje u pripremi žestokih pića ili kao dodatak jelu jer dovodi do teških organskih poremećaja (slepilo) kao i drugih oboljenja.

Kalorije u alkoholu

Alkohol sadrži energiju. Čisti alkohol (etanol) ima toplotu sagorevanja od 700 kcal/100 g. 30 g jakog alkoholnog pića daje od 100-120 kcal. 0,5 l piva daje oko 160 kcal, a čaša od 100 g dobrog kvalitetnog vina od 100-150 kcal.

1. ALKOHOLI SA BLAGIM FIZIOLOŠKIM DELOVANJEM

VINO

Vino je ekstrakt grožđa, proziran ili tamni alkoholni napitak, proizveden od jedne ili više različitih sorti grožđa. U vina se ubraja i penušavi šampanjac, aromatizirano vino vermut, vinski destilat vinjak, i dr. Vino nije lek. Sadrži sve prirodne materije kao i grožđe, plus alkohol. Hrabnljiva vrednost vina iznosi 600-700 kalorija na litar. 1 l vina sadrži: 800¬-900 g vode, 50¬-160 g etilnog alkohola, 3,5¬-14 g organskih kiselina (vinska, jabučna, jantarna, ugljična i dr.), 1-5 g eteričnih materija, 0,707 g tanina, 6-10 g glicerina„ 0,2-2 g dušičnih supstanci, 1,3-4 g mineralnih materija, 30-150 g neprovrelog šećera i vitamina B1, B2, C i dr. Stolno vino prema kvaliteti sadrži 7-10 vol. procenata alkohola, a desertno 11-14 vol. alkohola sa manjim ili većim sadržajem neprovrelog šećera.
Lekovita svojstva: odlično je sredstvo koje pomaže varenju mesa, posebno ribe, jer olakšava rad želucu. To svojstvo potiče od kiselosti vina (pH 3) koja se najviše približava kiselosti želudačnog soka (pH 2,5). Pepsini želudačnog soka vare belančevine (koje se nalaze u jajima, siru, mesu) samo ako je kiselost od pH 2 do pH 3 (odnosno manja od pH 4). Tanin iz vina deluje na glatke mišiće, pojačava i reguliše kontrakcije mišića želuca i na taj način olakšava varenje. Umereno konzumiranje vina pomaže varenje, čuva srce i smanjuje rizik od nekih oboljenja. U grožđu i vinu postoji veliki broj fenolnih jedinjenja, koja sa svojim oksidativnim svojstvima sprečavaju delovanje slobodnih radikala, nastalih tokom metabolizma u organizmu. Ovi radikali štetno deluju na lipoproteinske membrane ćelija, višestruko nezasićene masne kiseline, enzime, DNK i esencijalne aminokiseline, što vodi u razvoj kardiovaskularnih oboljenja i infarkta miokarda, zapaljenskih procesa, dijabetesa, kancera, starenja... Među fenolnim jedinjenjima su i antocijani, bojene materije koje se nalaze u pokožici bobica grožđa, a kod nekih crnih sorata ovaj pigment se javlja i u mesu bobica. Njegovom preradom prelaze u vino i daju mu osnovnu materiju za boju.

Crno i crveno vino

Postoji uzročna veza između vina i zdravlja. Crno vino sadrži aktivnu supstancu resveratrol koja deluje lekovito na organizam, jer usporava zgrušavanje krvnih pločica. Ova supstanca se nalazi najvećim delom u kožici crnog grožđa (prosečno 5 mg/litru). Belo vino ne sadrži ovu supstancu. U crnom vinu postoji obilje i drugih fenolnih supstanci flavonoida (oko 100 mg/litru) koje deluju kao antioksidansi (naročito sprečavaju oksidaciju LDL, lošeg holesterola). Najveći efekat daje umerena upotreba crnog vina do 300 ml na dan jer podiže nivo HDL (dobrog) holesterola, a smanjuje nivo fibrinogena u plazmi i nakupljanje trombocita. Istovremeno se preporučuje korišćenje crnog vina ili voćnog soka od grožđa, povrća i voća.
Zaključak: redovnim konzumiranjem crnog vina (čaša-dve dnevno) podiže antioksidacijsku aktivnost krvi i sprečava njeno zgrušavanje (slepljivanje) krvnih pločica. To je dovoljno da do srčanog udara ne dođe.

Belo vino

Belo vino je alkoholno piće i najvažniji je sastojak mnogih evropskih i mediteranskih kuhinja. Obićno se servira ohlađeno uz piletinu ili ribu.
Popularne vrste su: Shardone (ide uz teletinu i losos), Rizling (uz teletinu, škampe, kremaste umake), Pinot Blanc, Sovinjon Blanc. . .

Kuvano vino (osnovni recept)

Kuvano vino se pije u zimskim hladnim danima. Koristi se belo ili crno, koje ima puniji buke zbog čega su i pitkija. Za kuvana vina koriste se vina osrednjeg kvaliteta. Voda se ne dodaje ni pre ni posle kuvanja. Vina se kuvaju do tačke klučanja (jer dužem kuvanjem alkohol ispari). Uz kuvano vino, koje se servira na podmetaču, služi se i kašičica.
Postupak priprema kuvanog vina: vino se kuva u posebnoj posudi (koja se za tu svrhu koristi). U posudu sa vinom dodaje se kora cimeta, šećer, karanfilić i malo kore od limuna. Zatim se posuda poklopi i stavi da samo proključa. Posle kuvanja sipa se u vatrostalne čaše sa stalkom s metalnim držačem i odmah servira na podmetaču sa kašičicom. Na litar vina se obično dodaje 100 g šećera. Jačina kuvanog vina je oko 8 volumena alkohola.

STONO JABUKOVO VINO (JABUKOVAČA)

Jabukovo vino je vrlo cenjeno i kvalitno. Vino se priprema od jabuka skoro svih sorti, osim jabuka sa mekanim i brašnjastim mesom. Najbolje su jesenje i zimske sorte, sočne i aromatične jabuke. Preporučuje se mešanje više sorti jabuka sa različitim sadržajem šećera i ukupne kiseline. Na taj način se postiže bolji kvalitet vina (poboljšava se ukus i aroma).

PIVO

Pivo je prijatno osvežavajuće piće i ima osobine aperitiva. Sadrži količinu alkohola 3o-5o. Proizvodi se vrenjem ječma s dodacima hmelja. Bogato je minerelanim elementima (kalcijum, fosfor, gvožđe), vitaminima (naročito vitaminom B2). Hranljiva vrednost je relativno visoka, 45 kalorija na 100 g. Neumerena upotreba podstiče gojenje.

2. ALKOHOLNA PIĆA sa jakim fiziološkim delovanjem

Žestoka alkoholna pića su posebno štetna zbog sadržine alkohola. Hranljiva vrednost alkohola je oko 7 kalorija na gram (1 stepen iznosi 8 g alkohola na litar). On se ne troši ni za mišićni rad ni za regulaciju telesne toplote. On ima stimulišuće dejstvo, ali u vrlo malim količinama, jer deluje na nervni sistem.
Alkoholna pića sa jakim delovanjem koristiti samo u umerenim količinama.