Celijakija i gluten

Celijakija (poznata kao celijačna bolest, glutenska enteropatija, netropski-celijačni spru, netolerancija tankog creva na gluten) je urođena alergijska bolest tankog creva zbog reakcije na određene lance proteina na gluten. Ona se manifestuje kao trajna nesposobnost da razgrađuje gluten iz hrane u tankom crevu, javlja se kao posledica udisanja glutenskog brašna, prašine i polena koji se nalaze u zrnu ili kao posledica reakcije organizma na sastojke nekih žitarica i njihovih prerađevina. Posledica je tipična celijačna bolest koja izaziva teško oštećenje sluznice tankog creva i crevnih resica. Sluznica postaje tanka i atrofična, a resice tanje i postepeno iščezavaju. Funkcija resica da razgrađuju i apsorbuju hranljive materije nestaje, što dovodi do umanjenja (deficijencije) resorpcije sastojaka hranljivih materija (proteina, masnoća, ugljikohidrata, vitamina i minerala) iz hrane. Usled toga dolazi do nedostatka osnovnih sastojaka za normalan razvoj i rad organizma, opada njegova otpornost, izazivajući razne smetnje. Celijakija je doživotna nesposobnost na gluten. Osnovno pravilo kod celijakije je bezglutenska ishrana u toku celog života. Isključenjem glutena i njenu srodnih sastojaka iz hrane ubrzo dolazi do oporavka sluznice creva i crevnih resica. Celijakija se pojavljuje kod osoba sa genetskom predispozicijom, ali oboljenje mogu izazvati i drugi faktori.

Simptomi bolesti celijakije

Najčešći znaci su pojedinačni ili u kombinaciji:
­- često povraćanje i mućnina, abdominalni bol, bolovi u kostima, glavobolja;
­- proliv, obilna, masna i jako zaudarajuća stolica;
­- zatvor (neke osobe više pate), oticanje;
­- hronični umor, slabost, bezvoljnost, razdražljivost; smanjena koncentracija;
­- nadutost, grčevi i gasovi stomaka;
­- mlitava muskulatura, osetljivost kože (pečenje, bridenje, svrab;
­- zastoj u razvoju osobe, anemija;
­- opadanje telesne težine.

Celijačni bolesnici nikada ne smeju slobodno unositi proteine sve vrste pšenice (durum, tritikol, spelta, kamut, einkorn i sl.), ječma, raži i ovsa (zob). Bezglutenska ishrana su sve dozvoljene namirnice, njihove prerađevine, jela i napici, bez sadržaja glutena, koja održava i štiti organizam od glutenske enteropatije (bolesti creva). Hrana treba da bude raznovrsna prema godišnjem dobu.

TANKO CREVO

Tanko crevo (deo pribora za varenje) nastavlja se na želudac i proteže se do debelog creva, dužine je oko 7 metara i sastoji se iz dva dela: dvanaestopalačnog creva (duodenuma) i jejuno­ileuma. Tanko crevo se završava u cekumu (slepom delu kolona) u koji se uliva.

Zid tankog creva sastoji se od četiri sloja: sluznice, podsluznice, mišićnog sloja i seroznog sloja. Sluznica je za funkciju od najvećeg značaja. U sluznici se nalaze kružni nabori, limfoidne tvorevine i crevne resice. Poprečni nabori su koso nagnuti i polegli ka gornjem otvoru crevnog kanala. Na taj način sluznica udvaja svoju apsorpcionu površinu. Limfoidni elementi su difuzno rasprostranjeni ili su grupisani u usamljene gomilice u vidu pločica. Crevne resice (villi intestinales) imaju izgled kao baršunasta površina sluznice (na 1 cm kvadratni ima ih nekoliko hiljada). One su, u stvari, raznooblični izvrati, produžeci sluznice, dok su žlezde cevasti uvrati epitela.

Epitel, koji pokriva crevne resice, nadovezuje se bez ikakvog prekida na epitel koji oblaže žlezdane cevi. Epitel crevne sluznice leži na krznu, odvojenom od prednjeg sloja tankim mišićnim listom. Krzno je sastavljeno od retikularnog tkiva.

Arteriola, koja snabdeva resicu krvlju, deli se u dve grane: jedna stvara podepitelnu mrežu, a druga se neposredno spaja s venom. Prvi sistem funkcioniše za vreme varenja (apsorpcije), dok je drugi prilagođen krvotoku za vreme mirovanja.

ŠTA JE GLUTEN I KAKO DELUJE NA ORGANIZAM?

Gluten (glue) je proteinski molekul dva proteina (glijadina i glutelina) koji se nalaze približno u jednakim promerima u jezgru (endospermu) pšenice i nekih žitarica). To je visoko proteinski ostatak koji je veoma bogat proteinima, ugljenim hidratima, kalcijumom i vitaminima grupe B. Nerastvorljiv je u kiseloj sredini (želucu), a asimilira se u crevima. Osim pomenutog glutena poznato je nepovoljno delovanje i drugih prolamina: sekalina (iz raži), hordeina (iz ječma) i avenina (iz zobi). Sve četiri frakcije glijadina izazivaju manjeviše glutensku enteropatiju (alergiju na žitarice). Postoji i lizin, bazna diamo-monokarboksilna esencijalna kiselina, koja se nalazi u proteinima štira (naročito u baznim jedarnim proteinima, histaminima). I heljda, iako nije žitarica, sadrži belančevinu sličnu glutenu (pa je važno da je alergične osobe isprobaju pre početka korišćenja). Kod nekih osoba izaziva glutensku enteropatiju, sindrom loše crevne apsorpcije. Gluten stvara problem s varenjem, pošto je njegova mreža teška za razlaganje i samo se delimično svari. Ako je glutenska hrana nedovoljno sažvakana, glavni je uzrok crevnih zapaljenja i alergija. Gluten slabi zidove tankog creva, delujući na male resice (poput turpije) koje se nalaze na sluznici tankog creva koje usvajaju hranljive materije. Na taj način crevne resice imaju smanjenu sposobnost za apsorpciju hranljivih materija. Usled nadraženosti oštećenih crevnih resica organizam stvara zaštitni sloj sluzi koji čini još težim prolaz hranljivih materija kroz crevni zid. Tako gluten, posebno pšenični, uzrokuje tipične bolesti slabog varenja. Kada je crevni zid oštećen, postaje propustljiv i za veće molekule od normalnih, pa delimično svarene belančevine i bakterijski toksini ulaze u krvotok izazivajući alergiju i slabljenje imunog sistema. Sluz koju stvara gluten, osim u tankim crevima, može se naći i u glavi. Osobe sa ovakvim nakupinama ne mogu se opustiti, osetljive su, eksplozivne, i u slučaju alergije mozga, naklonjene su epilepsiji i mentalnim bolestima. Kasnije nakupljanje sluzi (mukus), može da ima za posledicu i gluvoću. Zbog poremećaja metabolizma, pšenični skrob se u njihovom organizmu uglavnom pretvara u telesne masti, umesto u energiju. Osim pšeniičnih namirnica i prerađevina i mnoge druge namirnice često sadrže dodati gluten.
Zaceljivanje propustljivih oštećenih creva – Patrik Holvord ekspert za ishranu, preporučuje semenke susama, suncokreta i bundeve sa vitaminom biotinom, koji zajedno sa B6, cinkom i magnezijumom pomažu organizmu da pravilno iskoristi masne kiseline.

Zabranjene žitarice za glutenske enteropate: