JAGODASTO VOĆE

U grupu jagodastog voća spadaju: jagoda, kupina, malina, dudinja. Jagodasto voće osim energetske ima hranljivu i lekovitu vrednost i nezamenljivo je za dobar rad i vitalnost organizma. Voćni sokovi su njihova esencija. Sadrže sve što i voće, osim celuloze. Osnovno je da je voćni sok napravljen od zdravog i svežeg voća sa što manje dodatog šećera i po mogućnosti bez hemijskih dodataka.




ARONIJA, araronija, crna jabučica (Aronia melanocarpa) – Grmolika je biljka, botanički pripada jagodičastom voću. Plodovi su grozdasti sa ljubičasto-crnim okruglastim bobicama. Ima veoma lekovita svojstva. Krajem leta daje jestive i veoma ukusne plodove. Sadrži biofenole, tanine, flavonoide i antocijane. Plod aronije sadrži vcćni šećer, mnogo karotina, provitamin A, vitamine grupe B, vitamin C, mineralne materije (kalijum, fosfor, jod), voćne kiseline, pektine (koji želatira). Sveži plodovi se mogu jesti bez ograničenja. Od njih se pripremaju voćne kaše, želei, sirupi, sokovi, kompoti, marmelade i razne poslastice. Naročito je poznata mešana marmelada sa kruškama, rabarbarom, ogrozdom, ribizlom i višnjom. Plodovi mogu da se suše i samelju u brašno, a zatim dodaju testu za hleb, pecivima i kolačima. Pripremaju se i voćni napici, rakija, likeri, vino i sirće.
U Severnoj Americi aronija raste samoniklo, a u Evropi se uzgaja kao nova vrsta voća.
Lekovita svojstva: deluje na jetru, žuč, želudac i creva, jača imuno sistem i pojačava izlučivanje teških metala i nekih radioaktivnih elemenata iz organizma. Poboljšava cirkulaciju u krvnim sudovima glave, pospešuje rad štitaste žlezde i reguliše izlučivanje njenih hormona, smanjuje visok krvni pritisak i nivo šećera u krvi (preporučuje se kod ateroskleroze i upale proširenih vena. Smiruje bolove i grčeve želuca, upalu sluzokože želuca, bolove i grčeve creva, umiruje upalu crevne sluzokože creva i dr.

Kompot od aronije

Potrebno:
1 kg zrelih plodova aronije
1 kora cimeta
30 dg smeđeg šećera
5 dl vode

Priprema:
Vodu prokuvati u loncu, dodati šećer i cimet i mešati da se šećer otopi. Oprane i oceđene plodove staviti u šećerni sirup i kratko prokuvati, a zatim vaditi šupljikavom kašikom i stavljati u sterilisane manje tegle do 1 cm od vrha. Sirup još jednom prokuvati, izvaditi cimet i dopuniti tegle. Hermetički zatvoriti i čuvati na tamnom i hladnom mestu (najmanje dve nedelje) pre upotrebe.




JAGODA (Fragaria vesca) – veoma je aromatična (posebno samonikla), slatkastog je ukusa i veoma sočna, crvene su ili žute boje (zavisno od sorte). Plodovi su malo izduženog oblika. Nisko je kalorična, 100 g ima 27 kalorija. Sadrži: 0,6 g proteina, 6,2 g ugljenih hidrata, bez masti. Ima 1% slobodnih organskih kiselina (limunska, vinska, jabučna, salicilna) i flavonoide. Od mineralnih materija ima kalijuma, kalcijuma, gvožđa i fosfora (naročito mangana koji deluje na celokupni metabolizam, proizvodi kosti i krv, hrani živce i mozak, podstiče libido). Od vitamina sadrži karoten, vitamine grupe B, vitamin C (oko 64 mg) i vitamin E, tanin, etarsko ulje, triterpen, pentozan. Preporučuje se i dijabetičarima. Jagode treba prati vrlo kratko pod mlazom vode neposredno pre jela, jer se na taj načIn sačuvaju njeni sastojci. 1 jagoda ima oko 200 semenki.
Lekovita svojstva: neutrališu otrove u telu, kod tegoba jetre, srčanih oboljenja i reumatskih oboljenja. Jagode sa mlekom treba da jedu oboleli od akutnog i hroničnog reumatizma i gihta. Soli jagoda umanjuju kiselinu u krvi, a sadrže i jedinjenja srodna salicilu od kojeg se pravi aspirin. Popravljaju krvnu sliku, snižavaju krvni pritisak, umiruju živce, pomažu rastvaranju mokraćne kiseline u krvi. Odlične su u borbi protiv kamenca u žučnoj kesi i bubrezima. Preporučuje se i dijabetičarima. Vitamin C znatno jača imunološki sistem i pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe.
Kontraindikacije: kod nekih korisnika (naročito kod dece) izaziva alergiju).

PREDJELO

Nadevene palačine sa jagodama

Potrebno:
16 pečenih bezglutenskih palačinki
2 kašike domaćeg šećera u prahu

Nadev:
50 dg jagoda
25 dg smeđeg šećera
2 dl slatke pavlake

Priprema:
U 3 dl vode usuti šećer i skuvati ređi sirup a zatim ga ohladiti u malo većoj činiji. Oprane i oceđene jagode propasirati i pomešati sa pavlakom i sipati u ohlađeni sirup i izmešati. Dodati desetak celih jagoda i staviti u zamrzivač da se nadev stegne. Pečene palačinke nadenuti ohlađenim nadevom, presaviti, poslagati na tanjir, posuti šećerom u prahu i poslužiti.

SALATE

Salata od jagoda sa pilećim mesom

Potrebno:
25 dg jagoda
30 dg pilećih grudi (2 komada)
2 avokada
1 limun
1 glavica zelene salate
3 kašike maslinovog ulja
1 kašičica smeđeg šećera
so, mleveni crni biber
zeleni biber u zrnu

Priprema:
Pileće belo meso dobro istrlljati biberom i kašikom ulja. Na kašici ugrejanog ulja meso propržiti s obe strane da lepo porumeni, izvaditi, ocediti i ohladiti. U međuvremenu očišćene i oprane jagode iseći na četvrtine (manje na polovine), a limun na polovinu i iscediti. Oba avokada oljuštiti, preseći, izvaditi koštice, iseći na tanke kriške i poprskati limunovim sokom. Očišćenu i opranu zelenu salatu iseći na veličinu zalogaja. Preostali sok limuna pomešati sa solju, malo mlevenog crnog bibera, dodati ostatak ulja i izmiksirati. Pileće pečeno meso iseći na tanke trake. Salatu garnirati u providnu ovalnu činiju. Kriške avokada, jagoda i mesa rasporediti odgore i preliti pripremljenim prelivom. Ukrasiti s ostatkom salate.

SUPE I ČORBE

Hladna supa od jagoda

Potrebno:
1 kg svežih jagoda
8 dl mleka (ili mineralne vode)
2 dl belog vina
3 kašike smeđeg šećera

Priprema:
Očišćene i oprane jagode ocediti i posuti šećerom. 70 dg ušećerenih jagoda zajedno sa vinom izmiksirati, naliti mlekom (ili mineralnom vodom) i dodati ostatak zašećerenih jagoda. Dobro rashladiti i služiti.

POSLASTICE

Koktel od jagoda

Potrebno:
50 dg jagoda
1 kašičica konjaka
1 limun
8 dg smeđeg šećera
domaći šlag za ukrašavanje

Priprema:
Očišćene, oprane i oceđene jagode izmiksirati sa šećerom i konjakom i umešati sok od limuna. Staviti u činiju i ohladiti. Ukrasiti slagom i poslužiti.

Pena od jagoda

Potrebno:
50 dg jagoda
5 dg smeđeg šećera
1 dl svežeg mleka
0,5 oceđenog soka limuna
1 slatka pavlaka
2 kocke leda

Priprema:
40 dg očišćenih jagoda odvojiti i uzdužno raseći na polovine. Sve ostale sastojke pomešati sa razlupanim ledom i dobro umutiti u mikseru. Isečene jagode poređati na dno posude i preliti penom. Poslužiti hladno.

Torta od jagoda

Potrebno:
1 kg jagoda
30 dg smeđeg šećera
2 slatke pavlake

Testo za koru:
30 dg bezglutenskog brašna
5 jaja
10 kašičica vode
5 g instant pekarskog suvog kvasca

Priprema:
Izmiksirati čvrsti sneg od belanaca i 5 kašičica vode. Žumanca izmiksirati sa 5 kašičica vode, umešati u sneg od belanaca, dodati šećer i dalje miksirati. Na kraju dodati postepeno brašno i instant suvi pekarski kvasac. Testo za koru sipati u nauljen i pobrašnjavljen kalup i peći oko 30 minuta na 200oC. U međuvremenu jagode iseći na polovine i pošećeriti da puste sok. Ohlađenu koru preliti sokom od jagoda i prekriti polovinom kriški jagoda. Drugu polovinu jagoda iseći na sitne komade i izmiksirati sa dve slatke pavlake. Ovu masu premazati na tortu, oblikovati i ukrasiti celim jagodama. Na kratko staviti u hladnjak i poslužiti.




KUPINA (Rubus fruticosus L.) – plod je boba prijatnog ukusa i deluje povoljno na varenje. Prelivena vinom i zaslađena prirodnim zaslađivačem, jača slab želudac. Vrlo je korisno voće za ishranu dece i rekonvalescenata. Male je kalorične vrednosti, 100 g ima svega 48 kalorije. Sadrži 84,7 g vode, 1,2 g proteina, 8,6 g ugljenih hidrata (šećer), 1 g masti, mineralne materije (189 mg kalijuma, 44 mg kalcijuma, 30 mg fosfora, 30 mg magnezijuma, 3 mg natrijuma), vitamine (17 mg vitamina C), jabučnu, vinsku i limunsku kiselinu, tanin i sluz.
Lekovita svojstva: sirovi plod kupine (kao pekmez) ublažava proliv. Sok ili sirup je veoma dobro sredstvo protiv kašlja, dok sirup pomaže kod visoke temperature, osvežava i okrepljuje (preporučuje se 1-2 čašice dnevno). Čaj od sušenog ploda olakšava iskašljavanje sluzi, a čaj od suvih mladih listova kupine koristi se kao lek protiv upala sluzokože usne i organa za varenje. Kupine i kupinovo vino su nezamenjivi kod anemije.

SOKOVI

Sok od kupine

Potrebno:
5 kg kupine
60 dg smeđeg šećera
1,5 l vode

Priprema:
šećer sipati u vodu, promešati kuvati da se šećer potpuno otopi, a zatim ohladiti da ostane topli. Kupine izgnječiti, preliti toplim šećernim rastorom, pokriti čistom gazom i ostaviti da stoji preko noći na hladnom mestu. Propasirati, sok zagrejati do 95oC (ne sme da proključa) i sipati u zagrejane boce. Hermetički ih zatvoriti, utopliti i ostaviti utopljene da se postepeno ohlade. Čuvati na tamnom i hladnom mestu.

Kupinovo vino

Potrebno:
4 kg kupina
50 dg smeđeg šećera

Priprema:
Kupine dobro izgnječiti (ili samleti), dodati šećer, promešati i staviti u teglu preko 5 ili više litara (tegla se ne sme puniti do vrha). Povezati višestrukom gazom i ostaviti 10 dana na hladnom mestu. Podignute kupine sa površine polako izvaditi, a sok procediti u drugu teglu (ne puneći je do vrha). Povezati je gazom i ostaviti ponovo 10 dana na hladnom mestu da talog padne na dno. Bistar sok pažljivo ocediti, zatim procediti kroz višestruku gazu, sipati u boce i povezati. Ostaviti 5-6 dana da sok sazri u vino. Vino davati deci i anemičnim osobama svakog dana, uz ručak i večeru, po 1 dl.

Kupinovo sirće

Potrebno:
2 l preostale komine od vina kupine
2-3 l hladne vode

Priprema:
Kominu staviti u teglu, preliti hladnom vodom, povezati višestrukom gazom i ostaviti 15 dana da stoji na suncu. Sirće procediti u boce, zatvoriti čepom i čuvati do upotrebe. Ovo sirće je ukusno i zdravo, a koristi se za zakiseljavanje jela, naročito salata.




MALINA (Rubus ideaus L.) – plod maline je sočna i aromatična boba koja osvežava. Crvene je ili crne boje, veoma je mekana, bobice reaguju na pritisak i lako se kvare. Količina od 100 g ima 26 kalorija. Sadrži: 0,9 g proteina i 5,5 g ugljenih hidrata, bez masti. Maline spadaju u najzdravije namirnice. Imaju obilje antioksidanasa (10 puta više nego paradajz, nekoliko puta više nego brokoli, kivi…).
Bobice sadrže oko 80% soka koji ima oko 2% jabučne i limunske kiseline, malo mravlje kiseline, voćnog šećera, mineralne materije (najviše gvožđa), vitamine (C i E), tanin, pektin i sluzi.Malina ima najveću vrednost kao sirova, a koristi se sušena i zamrznuta. Važna je za izradu sirupa, sokova, želea i kandiranog voća. Sok maline ima harmonični sjedinjen stepen kiselosti, mineralne sastojke i koloidnu strukturu, kao ni jedan drugi voćni sok. Pripisuju joj se dijetetska i lekovita svojstva. Mogu je koristiti i dijabetičari. Od malinovog sirupa, sa dodatkom dvostruke količine vinskog sirćeta, priprema se maslinovo sirće, prijatne arome i boje. Malini se pripisuje afrodizijačko dejstvo na žene.
Lekovita svojstva: vitamini utiču na upale, jačaju imuni sistem i krvotok. Gvožđe učestvuje u izgradnji krvi. Pektin otvara apetit, poboljšava varenje, utiče na pražnjenje creva i žučnih puteva.

Hladna supa od malina

Potrebno:
1 kg svežih malina
8 dl mineralne vode
5 kašike smeđeg šećera

Priprema:
Oprane i dobro oceđene maline staviti u vruć rastopljeni šećer sa vodom, da otopina bude ređa nego za slatko i tako ostaviti da se hlade 2 sata. Izvaditi ih, ispasirati i razrediti mineralnom vodom.

Sirće od maline

Potrebno:
60 dg ploda maline
5 dl vinskog sirćeta

Priprema:
Maline staviti u bocu sa širokim grlom, preliti vinskim sirćetom i od gore povezati gazom. Ostaviti da stoji 10 dana, procediti kroz višestruku gazu, sirće usuti u manju bocu, zatvoriti i čuvati na tamnom i suvom mestu.
Lekovito svojstvo: koristi se kod grozničavih stanja kao oblok.

POSLASTICA

Desertni krem od malina

Potrebno:
25 dg malina
3 dl soka od jabuka
2 dl crnog vina
6 dg smeđeg šećera
6 dg krompirovog skroba
4 belanca
1 štapić cimeta

Priprema:
Zakuvati crno vino sa 2 dl soka od jabuka sa cimetom. Skrobno brašno umešati sa preostalim sokom od jabuka, ukuvati u vruće vino, mešajući da prokuva. Umutiti belanca i polagano dodavati u kremu od vina i ponovo prokuvati (ostaviti 1 dl krema na stranu). Umešati maline u krem (prethodno ostaviti nekoliko malina za ukrašavanje). Krem od malina sipati u providnu staklenu činiju, ukrasiti preostalim kremom i malinama.

NAPICI

Sok od malina

Potrebno:
2 kg malina
80 dg smeđeg šećera (za maline)
60 dg smeđeg šećera za kuvanje soka

Priprema:
Maline naizmenično ređati u redove u teglu i posuti ih sa 80 dg šećera. Teglu prekriti gazom ili čistom krpom i ostaviti na sunčanom mestu 5-7 dana. Posle tog roka procediti kroz čistu platnenu gazu, ali bez gnječenja. Ostatak posebno i lagano izgnječiti i procediti kroz gusto platno. U sok sipati šećer uz neprestano mešanje. Kuvati na jačoj temperaturi da se sav šećer otopi. Za vreme kuvanja uklanjati penu koja se stvara. Sok je kuvan kada se više ne peni. Sok sipati u zagrejane boce i hermetički zatvoriti. Čuvati na tamnom i prohladnom mestu.

Sirup od maline sa medom

Potrebno:
2 kg meda (ili 1,5 kg smeđeg šećera)

Priprema:
Kuvanom soku (prethodni recept), kada više ne peni, postepeno uz neprestano mešanje, dodati med i kuvati da se dobije gust sirup. Odmah sipati u zagrejane boce, zatvoriti ih i čuvati na tamnom i suvom mestu. Pre upotrebe sirup razrediti vodom. U čašu od 2 dl vode umešati 2-3 kašičice sirupa.




DUDINJA, dud, murva (Morus alba) – plod je hranljiv i lekovit, sočan, sladak i izvanrednog ukusa.

Postoje tri vrste boja dudinja.
Bela dudinja (Morus alba), čiji je plod često krupan, bele do beloroza boje, dužine do tri centimetra,
Crvena dudinja (Morus rubra) čija je boja belocrvenkasta do tamnocrvena, dužine i do tri centimetra,
Crna dudinja (Morus nigra) boje zagasito purpurne, skoro crne. Orašice su krupnije i pune obojenog soka, slatkonakisele.

Dudinje se koriste sveže, sušene i prerađene. U domaćinstvima se prave sokovi, sirup, kompot, slatko, pekmez, deserti, vino, sirće i poznata rakija dudovača. Osušene i samlevene se dodaju raznim pecivima.
Plod je dužine od 1-3 cm, cilindričnog oblika zbijeni od pojedinačnih orašica. 100 g ima 38 kcal. Sadrži 87 g vode, 1,3 g proteina, 8,1 g ugljenih hidrata, odnosno oko 10% invertnog šećera (u obliku glukoze i fruktoze), oko 2% slobodne organske kiseline (limunove i jabučne). Od mineralnih materija sadrži: (190 mg kalijuma, 1 mg natrijuma, 20 mg fosfora, 1,9 mg gvožđa, 29 mg magnezijuma, 0,59 mg cinka). Od vitamina sadrži: 900 mg beta-karotina, 63 mg vitamina C, manje vitamina grupe B, pektin, sluz, smole i druge korisne sastojke. Za jelo se koristi sirov. Od njega se priprema sirup ili pekmez, a pravi se vino i cenjena rakija dudovača.
Lekovita svojstva: osvežavajuće dejstvo u febrilnim stanjima i laksativno dejstvo, poboljšava varenje, blagotvorno deluje na neka plućna oboljenja. Sok od dudinja pospešuje iskašljavanje, znojenje i njime se ispiraju upaljeno grlo i usta. Nedozreli plodovi crnog duda u narodnoj medicini koriste se protiv proliva, a zreli za omekšavanje stolice i čišćenje.
Kontraindikacije: zeleni dud je otrovan i izaziva grčeve u stomaku i halucinacije.