JUŽNO VOĆE

U grupu južnog (ili tropskog) voća ubrajaju se svi plodovi koji rastu u primorju, sredozemlju, mediteranu i na drugim toplim kontinentima.
U ovu grupu voća ubrajaju se: agrumi, ­plodovi roda citrusa: narandža, mandarina, limun, grejpfrut, zatim ananas, banana, kivi, nar, smokva i drugi. Bogati su vitaminom C. Koriste se u svežem stanju ili se prerađuju u voćne sokove i slično. Kora agruma sadrži eterična ulja.




ACEROLA, TROPSKA VIŠNJA (Malpighia punicifolia) – 100 g ploda sadrži čak 1800 mg C vitamina (65 x više nego u narandži). Jede se sveža, a dodaje se i aromatičnim napicima i poslasticama (naročito koktelima i sladoledu).
Lekovita svojstva: pomaže kod infekcija, prehlada i gripa, zatim kod stresa, povećanih fizičkih i psihičkih napora.



ANANAS (Ananas comosus) – ima sočno i aromatično meso sa nizom dragocenih sastojaka. Nisko je kaloričan, 100 g ima 60 do 65 kalorija. Sadrži ugljene hidrate (naročito šećer), minerale, vitamin A i C (oko 25 mg) i vlakna. Poseduje enzim vrlo sličan enzimu koji se nalazi u želucu čoveka, tako da direktno deluje na varenje. U tropima se zbog toga koristi kao povrće, uz jaka jela, pogotovo uz svinjsko meso. Taj enzim se raspada na temperatruri od 60oC. Jede se svež ili konzerviran u kriškama u vidu kompota, salata, raznih poslastica, kao dodatak masnijim jelima, a pogodan je i za pripremu likera, sladoleda, kolača, naročito raznih egzotičnih koktela.
Koristi se pri pripremi svečanih trpeza, za pripremu najrazličitijih poslastica i dodataka poslasticama, gustih umaka za pečenje i divljač, voćnu salatu. Slaže se uz trešnje i višnje iz kompota, uz šlag, konjak, liker, narandže i sl.
Lekovita svojstva: popravlja raspoloženje i smiruje upale.



ARGAN (Argania spinosa) – endemska biljka iz jugozapadnog dela Maroka (između planina Atlasa, Zapadne Sahare i Atlanskog okeana). Plod je koštunica veličine i oblika slična šljivi. Tokom sazrevanja plod menja boju od zelene do žute. Iz koštice se vadi seme (jezgro) koje je bogato prirodnim antioksidansima (vitaminom E i flavonoidima). Ulje iz semena sadrži dvostruko veću količinu vitamina E nego maslinovo ulje. Bogato je linoleinskom kiselinom i esencijalnim masnim kiselinama. Obe kiseline zajedno deluju na obnavljanje ćelijskih struktura. Od 30 kg sakupljenih plodova dobija se samo 1 litar ulja. Seme se koristi u kulinarstvu i u medicini.
Prži se da dobije miris i ukus badema, a potom se cedi. Ulje se pomeša sa mlevenim bademom i medom i dobija se mešavina amloa (namaz), izuzuzetno je cenjen u marokanskoj kuhinji. Njime se premazuje sveži hleb koji se koristi za doručak i zaliva čajem od mente.
Lekovita svojstva: u narodnoj marokanskoj medicini ulje se koristi za negu kože, lica i tela, hrani suvu kožu i „pegla” bore, za zarašćivanje rana, ožiljaka, opekotina i akni. Ublažava bol, kosi vraća sjaj i jača oštećene nokte.



AVOKADO (Persea americana) – tropsko voće poreklom je iz Brazila i Meksika, a kultivira se u svim tropskim zemljama. Plodovi vrste Persea gratissima i Persea drymifolia su iz porodice lovora. Plod ima oblik kruške sa spoljnom korom tamnozelene do tamnoljubičaste boje. Meso je meko žutozelene boje koje obavija košticu. Lako se vari, a ukus je sladak i pikantan. Prvo ga nožem treba preseći, odstraniti semenku, iseći na četvrtine i oljuštiti koru. Koristi se i kao prilog jelima, posoljen i zaliven sokom od limuna i maslinovim uljem. Jede se uvek sirov. Pravi se i umak, tako da se prvo meso avokada, beli luk i drugi začini izmiksiraju i dodaju jelima. Velike je hranljive vrednosti, 100 g ima 200 kalorija. Sadrži minerale (najviše gvožđa), vitamine (A, B, C i E).
Lekovita svojstva: preporučuje se kod dijeta, smanjuje nivo holesterola u krvi.



BADEM, MENDULA (Amygdalus communis) – plod je koštunica. Najvažnije su podvrste: jestivi badem (Prunus amygdalus) koji se koristi u domaćinstvu i gorki badem (Prunus amygdalus var. amara) koji se koristi u medicini i kozmetici). Sadrži belačevine, šećer, masno ulje, etarsko ulje, amigdalin, gorke materije, sluz i gumu. Amigdalin se razgrađuje na cijanovodik, benzaldehid i glukozu.



BANANA (Musa spp., M.sapientum, M.paradisiace) – 100 g jestivog dela sadrži 90 kalorija. Bogata je visokim sadržajem proteina (20%) i 5% ugljenih hidrata (šećer se sporo razgrađuje). Sadrži mineralne soli (naročito magnezijum), vitamine (B1, B2 B3, B6, B12, C, E), pektine i vlakna (regulator šećera u krvi koji održava raspoloženje). Ugljeni hidrati koji se nalaze u njoj daju organizmu neophodnu snagu (energiju).
Od nekih vrsta banana pravi se brašno za vino i pecivo, a dobija se i alkohol.
Banane su teško svarljive (osim ako je jako zrela).
Lekovita svojstva: podstiče lučenje hormona sreće. Redovno uzimanje po jednu bananu dnevno između obroka poboljšava opšte stanje organizma.

PRŽENA i PEČENA JELA

Pržene banane

Potrebno:
6 banana (oko 1 kg)
6 dg maslaca (ili margarina)
domaći šećer u prahu

Priprema:
Oprane banane oljuštiti, iseći ih na 2–3 dela po dužini. Na zagrejanom maslacu pržiti banane i posuti šećerom u prahu i služiti. Ako se serviraju uz meso tada treba pržene banane i posoliti.




BERGAMOTA (Citrus Bergamia) – vrsta narandže jajolikog oblika veličine šljive sa narandžastom korom. Ukus joj je slatkasto-gorak i jede se zajedno sa korom. Mnogo se koristi u konditorskoj industriji.



ČERIMOJA (Annona cherimola) – postojbina su Andi. Raste na visinama od 1000-2000 m nadmorske visine. Plod ima oblik srca (naziva se i ljubavno voće). Kora je smeđezelena, veoma tanka i ima šare slične ribljoj krljušti. Meso je bele boje, protkano crnim košticama. Bogata je vitaminom C. Koristi se sveža, presečena na pola jede se kašikom. Pravi se žele i džem. Nedovoljno zreli plodovi sazrevaju za dva do tri dana u kesi od hartije. Najteži plodovi su i najsočniji.



FIZALIS (Physalis peruviana) – pripada grupi bobičavog voća. Sadrži kalcijum, gvožđe, fosfor, karotin, vitamine B12 i C. Fizalis se koristi za ukrašavanje torti i deserta. Prvo se umoči u rastopljenu čokoladu, a zatim u seckane bademe.
Lekovita svojstva: utiče na reumatske bolesti.



GREJPFRUT, grejp (Grape fruit, Citrus paradisi) – plod je okrugao, meso je sočno, gorko nakiselog ukusa. Po pravilu ga treba jesti sirovog, jer se pri termičkoj obradi izgubi oko 90% korisnih sastojaka. Ima izuzetno malo kalorija. Sadrži vitamine B1, B2, B9, C i flavonoide. Koristi se za pripremu sokova i u kombinaciji sa drugim voćem u vidu voćnih koktela. Najbolje ga je koristiti sirovog ujutro na prazan želudac, jer podstiče probavu i rad želuca.
Lekovita svojstva: flavonoidi utiču na povećano dejstvo vitamina C oko 20 puta. Biljna vlakna pomažu i pojačavaju potrošnju šećera iz krvi.



GUAVA (Psidium gujava) – poreklom je iz Južne Amerike. Plod ima kombinaciju ukusa kruške i jabuke, zreo je, kada je kora sveža i zelena, kao engleska trava. Plod sadrži gvožđe i mnogo vitamina C. Unutrašnjost ploda je tamnocrvena i semenke su jestive. Plod se jede najčešće u svežem stanju, preseče se napola i kašikom se vadi meso. Od jako zrelih plodova pravi se džem, žele, sok i salata. Od zrelih plodova pripremaju se umaci koji se služe uz meso uli ribu
Lekovita svojstva: smanjuje nivo šećera u krvi.



KAKI, japanska jabuka (Diospyros kaki) – poreklom je iz Kine, a u Evropu ju je preneo Marko Polo. Plod ima oblik paradajza (zavisno od sorte) sa crvenom, narandžastom ili žutom korom. Veoma je sladak, bogat vitaminom A, obiluje taninima i pektinima. Jede se kada potpuno sazri i omekša kao maslac (kada ugnjile slično kao mušmula). Prepolovi se i meso se jede kašičicom.
Lekovita svojstva: svež plod se koristi u lečenju zatvora, upale creva, hemoroida, stomačnih tegoba i snižava povišen krvni pritisak.



KARAMBOLA (Averrhoa carambola) – poreklom je iz Šri Lanke. Istovremeno i cveta i rađa. Veoma je hranljiva. U 100 g ima čak 36 g belačevina. Oblik ploda je peterougaona zvezda. Zreo plod ima tanku koru koja se ne ljušti, meso je mekano i želatinasto. Ima ukus jagode. Jede se sirova i termički obrađena, od nje se pripremaju sokovi i umaci. Pravi se i veoma slatko vino koje ima ukus meda, a stavlja se i u turšiju.



KIVANO KRASTAVAC, afrička rogata dinja (Cucumis metuliferus) – ima neobični oblik rogate dinje, tvrdu koru, zeleno meso sa košticama i prijatnog je mirisa i ukusa, kao kombinacija limuna i banane. Plod se raseče po sredini i jede se. Zeleno meso je puno vitamina A i C. Kada raste na nižim temperaturama plodovi nemaju koštice. Jede se svež i nikada se ne čuva u hladnjaku jer bi se odmah pokvario. Na sobnoj temperaturi može da izdrži nekoliko meseci.



KIVI, aktinidija (Actinidia chinensis) – vrlo je lekovit, prirodni je antioksidans, antipiretik, antitrombotik, diuretik, sedativ... Oblik ploda je sličan krompiru, ljuska je maljava i mrkosive boje. Male je hranljive vrednosti i izuzetnih nutricionističkih svojstava. Meso je svetlozelene boje. 100 g plodova ima 47 kcal. Najpotpunije je voće i ima uravnotežen odnos svih hranljivih sastojaka. Bogat je mineralnim solima (kalijum, fosfor, gvožđe, kalcijum i magnezijum), zatim vitaminima (A, B1, B2, B3 dva puta više od kruške, 85 mg vitamina C kao pet limuna i vitamin E deset puta više od jabuke. Sadrži voćne kiseline, biljna vlakna i supstancu lutein. Ne sadrži nimalo masnoća. Koristi se sirov kao voće, tako što se plod raseče napola i kašikom se vadi sredina na koju se može nacediti nekoliko kapi limunovog soka. Upotrebljava se za pripremanje slatkiša i voćnih salata, za pripremu sladoleda i u kombinaciji sa šlagom, a može se i kuvati. Tanko oljušten i isečen na krugove, odlična je dekoracija za torte i kolače. Lako se ljušti.
Lekovita svojstva: ubrzava varenje, potpomaže sintezu proteina (folna kiselina), reguliše krvni pritisak (kalijum) i štiti vid (lutein). Snižava holesterol, neutrališe slobodne radikale, potpomaže eliminaciju toksina, povećava imunitet. Jača organizam, suzbija štetni holesterol. Poboljšava probavu (ima enzim aktidin).



KOKOS, kokosov orah (Cocos nucifera) – kao i sve druge vrste oraha, i kokosov orah sadrži baIastne materije koje su neophodne za varenje, zdrav i normalan rad creva. 100 g ima 376 kalorija. Sadrži: 3,9 g belančevina, 12,6 g ugljenih hidrata, 36,5 g masti, 9 g vlakana, mineralne materije (379 mg kalijuma, 205 mg fosfora, 39 mg magnezijuma, 35 mg natrijuma, 20 mg kalcijuma, 3,3 mg gvožđa i 2 mg vitamina C.
Sutlijaš sa kokosom je prava poslastica! U toku kuvanja pirinča dodati malo izrendanog kokosa (ili kokosovog brašna). Garnirati kakaom i rendanim kokosom.

Kokosovo mleko

Potrebno:
10 dg kokosovog brašna
2 dl vode

Priprema:
Kokosovo brašno preliti s ključalom vodom i ostaviti da stoji 10 minuta. Rukom dobro gnječiti brašno da iz njega počne da se odvaja mleko, a zatim ga procediti. Brašno baciti jer je bez ukusa.




KUMKVAT (Fortunella margarita) – ovaj mirisni plod je najmanji jestivi agrum. Bogat je vitaminima A, B i C, koji su neophodni za održavanje i jačanje imunog sistema. Kumkvat iseći na kocke i zamrznuti. Tako se može koristiti umesto kockica leda za piće. Zbog intenzivne arome, voditi računa o načinu i količini doziranja.



LIČI, azijska trešnja (Litchi chinensis) – sa spoljne strane je obrastao dužim dlačicama, kora mu je crvenkastosmeđe boje. Ima providno meso koje obmotava košticu. Kora se zaseče nožem i oljušti prstima. Meso se preseče napola i izvadi se koštica. Koristi se sirov. Vrlo često se koristi u kineskoj kuhinji. Veoma je bogat mineralima i vitaminom C.



LIMETA, gorki lajm, gorka limeta (Citrus aurantifolia) – posebna vrsta limuna sa korom zelene boje. Ima miris tropskog voća. Koriste se sveže, zrele limete. U količini od 100 g ploda ima oko 30 mg vitamina C, koji doprinosi jačanju imuniteta. Kalijum reguliše nivo vode u organizmu. Limete treba da su zaštićene od svetla, jer u suprotnom gube svoju lepu tamnozelenu boju i svoj tipičan ukus. lmaju veoma prijatnu aromu. Limetu pre upotrebe oprati vrelom vodom. Krajeve odseći, iseći na tanke kolutove (ali ne potpuno odvojiti) i izgnječiti mudlerom (drvena ili plastična alatka za gnječenje voća ili mrvljenje leda) i iscediti sok.



LIMUN (Citrus limonum) – ubraja se u grupu najvažnijih citrusa. Plod je okrugli, žute boje, a meso je razdeljeno od 8-12 režnjeva u kojima se nalaze semenke. Sočnog je i kiselog ukusa. Od svih vrsta citrusa najbogatiji je vitaminom C koji je snažan antioksidans, zatim askorbinskom i limunskom kiselinom. Sadrži male količine šećera, minerale (kalcijum, malo oligo elemenata). Kora limuna je bogata kumarinima koja sadržava eterična ulja. Upotrebljava se u svežem stanju za osvežavajuće napitke, kao začin (naročito u pripremi ribljih specijaliteta, zatim za kolače, torte slatko i džemove) i u preventivi. Najkorisniji je u svežem stanju (jer se vitamin C na temperaturi uništava).
Lekovita svojstva: jača imunološki sistem, čisti organizam, ima dezinfekciono i antibakterijsko dejstvo, koči oksidaciju masti koja oštećuje ćelije, protiv zadaha iz usta, glavobolje, crvenila kože, svraba...



MAKADAMIJA (Macadamia ternifolia, ili Macadamia integrifolia) – je australijski orah koji raste u Australiji (okolina Brizbejna i na Havajima. Plod je veoma hranljiva i lekovita koštunica koja sadrži više od 60% ulja. 100 g ima 771 kaloriju. Sadrži 73 g masti (ulja), 15,4 ugljenih hidrata, 5,3 g vlakana, minerale (210 mg fosfora, 51 mg kalijuma, 2,4 mg gvožđa, 1,7 mg cinka) i malu koncentraciju vitamanina E. Izuzetan je antioksidans. Uz uravnoteženu ishranu u krvi reguliše masnoće. Rafinisano ulje makadamije je blago žućkaste boje, bez mirisa. Ulje je karakteristično po visokom sadržaju mononesaturisanih masnih kiselina i po veoma visokoj količini palmotinske kiseline (oko 20%) i oleinskoj kiselini. Ulje se koristi i kao sirovina za izradu preparata za negu kože i kose, i za masažu. Sastav ulja je vrlo sličan izlučevinama lojnih žlezda
Lekovita svojstva: ulje reguliše masnoću u krvi, efikasno je protiv holesterola, hrani i podmlađuje kožu.

PREDJELA

Namaz od makadamije

Potrebno:
60 g makadamije
1 šoljica heljde
10 dg dimljenog tofu sira

Priprema:
U 4 šoljice vode skuvati probranu i opranu heljdu, dodati samlevenu makadamiju i tofu sir. Mešati da se dobije kompaktna masa. Ovim premazom premazati bezglutenski hleb ili peciva i posuti po želji proprženim semenkama.

Dezert od makadamije

Potrebno:
15 dg makadamije
15 dg prosa
3 banane
2 kašike meda
2 šolje kravljeg (ili sojinog) mleka
1 limun
malo domaćeg vanilin šećera

Priprema:
Proso skuvati u malo mleka, dodati samlevenu makadamiju, izgnječene banane i malo vanile. Sipati po malo mleka i mešati da se dobije kremasta smesa. Ohladiti, umešati med i sok od limuna. Sipati u manje posude i ukrasiti svežim ili suvim voćem.




MANDARINA, mandarinka (Citrus nobilis) – ubraja se u familiju narandži. Plod je okrugao, mesnat, sočan i slatko-nakiselog ukusa. Hranljiva vrednost je 37 kalorija. Meso ploda sadrži šećer i bogato je vitaminom C i beta karotinom koji se sintetiše u vitamin A. Obiluje biljnim vlaknima, dobrim za varenje. U kori ima eterična ulja. Koristi se najviše u svežem stanju, za voćne salate i torte. Utiče na bolje varenje i izmenu materija u organizmu.



MANGO (Mangifera indica) – jajolikog je oblika sličan kruški. Boja kore može biti žuta, zelena ili crvena. Tamna ljuska označava da je plod prezreo. Meso mu je sočno i žučkaste boje.



MARAKUJA (Passiflora edulis) – jajolikog je oblika sa zelenom, crvenom ili ljubičastom glatkom korom. Veoma je specifičnog ukusa koji ne liči ni na jednu drugu vrstu voća. Zreli plod se preseče na polovinu, vadi se kašičicom i jede.



MASLINA (Olivae europea) – veoma je hranljiva i lekovita namirnica. Male je kalorijske vrednosti, 100 g maslina iznosi oko 80 kalorija, zavisno od kvaliteta. Koristi se za jelo (salate, predjela, dodatak kuvanim i pečenim jelima) i proizvodnju maslinovog ulja (Oleum olivae). Masline sadrže oko 36% masnoća, oko 3% proteina (belančevina, mineralne materije i vitamine (naročito E vitamin). Najkvalitetnije je hladno ceđeno, ekstra devičansko (olio vergine di oliva) ulje. Zrele masline beru se isključivo ručno i stavljaju u košaru. U roku 2 sata cede se hladnim postupkom pri temperaturi do 40oC. Ovo ulje se koristi za pripremu jela u svežem stanju i oplemenjivanje njegovog ukusa. Za termičku obradu (kuvanje, dinstanje i pečenje) koristi se rafinirano maslinovo ulje.

Oplemenjena maslinova ulja, sa:
- ruzmarinom,
- mešavinom začina: ruzmarina, timijana, ljute papričice i belog luka,
- klekom, ljutom paprikom, belim lukom, korijanderom, biberom i lovorom,
- francuskom aromom: vinsko sirće, so,crni biber,
- crnim maslinama, korom narandže i limuna, bosiljkom, belim lukom, slačicom, i sl.
Lekovita svojstva: ima blagotvorno dejstvo na ljudski organizam jer sadrži višestruko nezasićene masne kiseline. Najnovijim američkim naučnim istraživanjima utvrđeno je da maslinovo hladno ceđeno ulje može efikasno da zameni analgetike (kao brufen i ibuprofen) Reč je o istoj farmakološkoj strukturi koja deluje analgetički i umiruje bolove kod specifičnih bolova reume i srčanih oboljenja. Preporučuje se 20 ml u toku dana (uobičajena količina koja se koristi u ishrani).

Maslinovo ulje sa belim lukom

Potrebno:
6 dl hladno ceđenog maslinovog ulja
20 dg očišćenog belog luka

Priprema:
U staklenu bocu sa širokim grlom staviti izgnječeni beli luk, preliti uljem, protresti i zatvoriti poklopcem. Ostaviti da stoji 30 dana na tamnom mestu. U toku dana povremeno protresti. Koristi se za ranice na koži i služokoži, gljivicama napadnuta mesta i bolna mesta na zgobovima i kičmi. Ta mesta premazati više puta u toku dana. Ulje se koristi i kao lekoviti napitak.

Maslinovo ulje sa kantarionom

Potrebno:
3 dl cvetova kantariona
2 dl hladno ceđenog maslinovog ulja

Priprema:
Bocu veličine 5 dl sa širokim grlom napuniti cvetovima kantariona ubranim po suncu do vrha i preliti maslinovim uljem. Dobro zatvoriti i ostaviti na suncu 3-4 nedelje. Kada ulje pocrveni, procediti ga kroz višestruko savijenu gazu, vratiti u bocu i čuvati na tamnom mestu. Koristi se kod otvorenih rana, povreda, krvarenja i kao sredstvo za negu ogrubele kože.

Maska sa maslinovim uljem i medom

Potrebno:
10 kapi hladno ceđenog maslinovog ulja
1 kašičica meda
1 sveže umućeno žumance

Priprema:

Umešati žumance u med, mešajući dodavati kap po kap maslinovog ulja. Ova maska prodire duboko, hrani i zateže kožu i čini je elastičnom, ublažava bore i daje lep ten.




NAR, šipak (Punica granatum L.) – plod ima oblik jabuke, crveno-mrke je boje sa tvrđom i glatkom ljuskom. Sadrži: minerale (kalijum, kalcijum, fosfor), vitamine (beta karoten i vitamin C). Meso ima ukus sličan borovnici, malo trpkiji zbog prisustva tanina. Sastavljeno je od sitnih mekih i sočnih zrna. Jedu se samo zreli plodovi, tako, što se kašikom izbuši kora i iz sredine se vade zrna. Plodovi divljeg nara se koriste za proizvodnju sirupa za sok.
Lekovita svojstva: sok protiv dijareje.



NARANDžA, pomorandža (Citrus aurantium) – plod je okruglog oblika, sa sočnim i aromatičnim mesom slatko-nakiselog ukusa. Male je hranljive vrednsti, 100 g ima 42 kalorije. Vrlo je bogata ugljenim hidratima (74 g grožđanog šećera), sadrži minerale (200 mg kalcijuma, kalijum i fosfor), vitamine C (50 mg), B1, B2, B3 i B6 i 1,6 g vlaknastih materija. Koristi se sveža (za jelo i napitke), kao dodatak raznim salatama od svežeg povrća, sa barenim jajima, tunjevinom.
Lekovita svojstva: povećava apetit, blagotvorno deluje na zidove želuca, podstiče lučenje želudačnog soka, sagoreva masti, snižava holestrol. Vitamin C u kombinaciji sa flavonoidima (antioksidantima) borac je protiv patogenih virusa i izazivača prehlada.

Hladna čorba od narandži

Potrebno:
1 kg narandži
5 dl belog vina
3 dl mineralne vode (ili više)
20 dg smeđeg šećera

Priprema:
Neprskane narandže dobro oprati, kožicu oljuštiti, skinuti unutrašnji beli sloj i ostaviti da stoji u rastopljenom šećeru oko 2 sata, a zatim procediti. Polovinu narandži izgnječiti (ili ispasirati bez koštica), dodati zaslađenu otopinu od kora i belo vino. Razrediti po želji mineralnom vodom, dodati ostatak kriški u čorbu, rashladiti i služiti.

Pohovane narandže

Potrebno:
2 narandže
1 jaje
1 kašika sirupa od narandže
1 kašika domaćeg vanilin šećera
1 margarin
2 kašike bezglutenskog brašna

Priprema:
Oljuštiti koru, skinuti belinu sa mesa i iseći je poprečno na kolutove debljine oko 1 cm. Pripremiti tekuću gustu masu od ulupanog jajeta, domaćeg vanilin šećera, sirupa od narandže, brašno i dobro umutiti. Kolutove narandže jedan po jedan umočiti u tekuće testo i pržiti u prethodno dobro zagrejanom ulju oko 2 minuta. Poslužiti toplo, najbolje sa bezglutenskim keksom.




PAPAJA (Papaya carica) – plod je malo izdužen, sličan dinji najčešće zelene ili žute boje. Meso je ukusa sličnog dinji, svetlonarandžastog sa crnim košticama (koje se ne jedu). Koristi se na isti način kao i dinja.



PASIONARKA, pasionka, pešnfrut (Passiflora pinnatistipula Cav.) – plodovi biljke liče na ping-pong loptice. Naborana kora je znak da je plod sazreo. Veoma je ukusno voće, meso je želantinasto, sočno i ispunjeno sitnim košticama. Od nje se pravi sok i veoma cenjeni liker.
Lekovita svojstva: smiruje nerve, pa se preporučuje pojesti nekoliko plodova pred spavanje.



PEPINO (Solanum muricatum ait) – poreklom je iz Perua ali se gaji i u drugim krajevima sa umerenom klimom. Sadrži kalcijum, vitamin A i C. Prijatnog je ukusa, sličan krastavcu i dinji. Plod je veličine šljive, ovalnog oblika sa žutom korom i ljubičastim uzdužnim linijama po njoj. Zreli plodovi su zlatnožute boje. Ceo plod je jestiv, pa i semenke. Najčešće se sprema ispržen na margarinu i dobro začinjen. Preporučuje se dijabetičarima.



PISTAĆI, tršlja (Pistacia vera) – uzgaja se u mediteranskim zemljama i u primorju zbog jestivih masnih semenki koje se nazivaju pistacijski bademi ili sirijski orasi. Plod je mali orašastog oblika sa veoma ukusnim jezgrom. Osušeni prskanjem oslobađaju jajaste jezgre obavijene crvenoljubičastrom opnom. 100 g ima 621 kaloriju. Sadrži 5,9 g vode. 17,4 g proteina, 51,6 g masti, 15,66 g ugljenih hjidrata, 6,5 g vlakna. Bogati su raznim mineralima (1020 mg kalijuma, 500 mg fosfora, 158 mg magnezijuma, 138 mg kalcijuma, 7,3 mg gvožđa) i vitaminima (naročito grupe B). Veoma su bogati triptofanom i fitosteronima. Koriste se prženi sa solju (slično kikirikiju), za kolače, sladoled i kao dodatak mesnim prerađevinama (kobasicama).
Lekovita svojstva: fitosteroni snižavaju nivo holesterola u krvi.



POMELO (Citrus maxima) – poreklom je iz jugoistočne Azije i smatra se da je predak poznatog grejpfruta. Kora je rapava, zelena ili žuta, a meso je ružičaste boje. Vrh se iseče i sadržaj izvadi. Kora se može koristiti za služenje koktela.



ROGAČ (Ceratonia siliqua) – plod je mekana i slatka mahuna kožaste svetlo-smeđe boje, dužine 12–20 cm i širine 2–3 cm, koji se zameće posle cvetanja na početku zime, a sazreva 11 meseci do naredne jeseni i tada otvrdne. U mahuni se nalazi četiri do deset semenki. Iz suvog semena se proizvodi ekstrakt, brašno iz pulpe celog ploda i karuba guma iz endosperm semena. Svojim sastojcima sličan je čokoladi. Sušene mahune sadrže proteine, aminokiseline (alanin, vanilin, prolin), 30-70% šećera (najčešće 40-50%) koji se sastoji do 26% od saharoze u pulpi, 13% fruktoze, ksiloze, maltoze i glukoze, skroba, abscisinske kiseline i dr. Zdrava je i hranljiva namirnica a ujedno i poslastica. U poslasticama se koristi i umesto čokalade.
Brašno ploda rogača sadrži 57% šećera, 10% belančevina, masti, vitamine i tanine. Seme sadrži proteine, masno ulje (uglavnom oleinsku, linoleinsku i palmitinsku kiselinu) i 67-70% raznih ugljenih hidrata, naročito karubina, koji pod uticajem enzima karubinaze prelazi u redukcioni šećer koji može da fermentira tanine, gumu (galaktomanan) i dr.
Meso rogača se koristi kao slatka hrana, za pravljenje alkoholnih pića, za pečenje rakije. Pržen i samleven u prah, rogač čini osnovu večine kakaom začinjenih napitaka. Ukusan je i kao dodatak ili zamena za kafu.
Rogač u prodavnice dolazi u vidu osušenih mahuna ili grubo mleveno brašno. Ovo brašno pre upotrebe treba samleti u mlinu za kafu u finije brašno. Ako se upotrebljava u desertima koji se ne kuvaju ili ne peku, obavezno se prethodno kratko proprže na suvo, u tiganju. Rogačevo brašno je idealno za dijabetičare, jer ne sadrži masnoće, šećer ni skrob. Koristi se i kao dodatak kakau, i kao surogat čokolade i kafe. Rogač je i prehrambeni aditiv (E 410) u vidu zgušnjivača i stabilizatora. Koristi se u pripremi mnogih prehrambenih proizvoda.
Lekovita svojstva: tanini deluju inhibitorno na enzime za varenje, želudačnu i crevnu sluznicu, kod dijareje (treba prethodno ukloniti semenke). Ekstrakt posle kuvanja se koristi kod upalnih infekcija.
Kontraindikacije: ni jedan njegov oblik nije štetan, ali su zabeleženi retki slučajevi alergijskih reakcija na brašno kod beba.

Kuglice obložene rogačem i kokosom

Potrebno:
1 šoljica suvog grožđa
1 šoljica lešnika
1 šolja kuvanog integralnog pirinča
1 narandža
2 kašike mlevenog kokosa
2 kašike rogača u prahu

Priprema:
Suvo grožđe namočiti u malo mlake vode (ili mleka). Lagano propržiti lešnike na suvo i samleti ih. Izmiksirati oceđeno grožđe i pomešati sa kuvanim pirinčom, samlevenim lešnicima i sokom od narandže. Masu umesiti rukama da se dobije homogena smesa i podeliti je na dve polovine. Vlažnim rukama oblikovati kuglice. Polovinu kuglica uvaljati u mleveni kokos, a drugu polovinu u rogač u brašnu. Svaku kuglicu staviti u papirnu korpicu. Ostaviti da se prosuše na vazduhu i služiti.

TORTE I KOLAČI

Kolač od rogača sa jabukom

Potrebno (za 10 osoba)
10 dg brašno rogača
4 veće rendane jabuke
4 kašike mleka
4 kašike ulja
4 jaja
1 šoljica bezglutenskog brašna
1 šoljica šećera
1 kašica cimeta
1 domaći vanilin šećer
1 dl pavlake
5 g instant pekarskog suvog kvasca

Za glazuru:
10 dg čokolade za kuvanje

Priprema:
Rendane jabuke posuti vanilin šećerom i cimetom i ostaviti da malo odstoji. Izmešati dobro žumanca i šećer, dodati brašno rogača i postepeno mešavinu bezglutenskog brašna, instant kvasca i mleka, mešajući da se dobije glatka masa. U ovu smesu umešati strugane jabuke, pavlaku i ulje. Pažljivo umešati sneg od belanceta. Masu istresti u tepsiju i peći u prethodno zagrejanoj pećnici na 200oC oko 25-30 minuta. Kolač izvaditi i ohladiti a zatim preliti čokoladnom glazurom. Kada se glazura stegne, kolač iseći na kocke i poslužiti.

Kolač od rogača sa suvim grožđem

Potrebno:
1 šoljica rogača u prahu
2 šoljice suvog grožđa
1 šoljica bezglutenskog brašna
1 šoljica ulja
1 šoljica meda
1 šoljica soka od jabuka
1 šoljica tanko narezanih lešnika
malo soli

Priprema:
Pomešati rogač u prahu, brašno i malo soli. Dodati ulje, med, sok od jabuka (bez šećera), suvo grožđe i tanko seckane lešnike. Umutiti masu i staviti je u nauljenu tepsiju. Peći u zagrejanoj pećnici 30 minuta na temperaturi 180oC. Izvaditi je i dok je još topla izrezati na kocke i staviti da se ohladi.

Savijača sa rogačem i grožđicama

Potredbo:
50 dg bezglutenskog brašna
3 kašike ulja
so, hladna voda

Za nadev:
1 šoljica rogača u prahu
1 šoljica meda
1 šoljica suvog grožđa
3 šoljice mleka

Priprema:
Brašno prosejati, staviti u sud za mešenje, u sredini napraviti udubljenje, posoliti, dodati ulje i hladnu vodu. Testo mesiti tako dugo, sve dok se ne počne odvajati od stranica suda i ruku. Površinu malo posuti brašnom, prekriti i ostaviti na strani da miruje 30 minuta. U međuvremenu pripremiti nadev:
U posudu sa prokuvanim mlekom i zaslađenu medom, lagano umešati rogač u prahu, da se dobije gusći nadev. U njega dodati namočeno i oceđeno suvo grožđe i promešati. Ovim nadevom filovati kore.
Izručiti ga na pobrašnjenu dasku, podeliti na četiri dela. Svaku jufku ponovo umesiti, oblikovati i ostaviti da stoji najmanje 20 minuta. Jufke razvući na tanke kore, premazati ih otopljenim maslacem, a zatim pripremljenim nadevom od rogača sa umešanim grožđicama.
Kore urolovati, staviti u podmazanu tepsiju i peći u zagrejanoj pećnici oko 30 minuta na umerenoj temperaturi. Pečenu savijaču izvaditi, malo ohladiti i iseći na dužinu oko 10 cm i služiti toplo.




SMOKVA (Ficus carica) – plod je kruškastog oblika, mekan, sočan sa mnogo sitnih semenki. Smokva se koristi sveža i sušena. Poseduje izuzetno jako alkoholno dejstvo i stoga se koristi da uravnoteži kiselo stanje krvi nastalo posle preterane upotrebe mesa i prerađevina hrane. Sadrže obilje šećera, uglavnom glukoze, skoro polovinu ukupnog sastava. Dve sveže smokve težine oko 110 g daju 11% preporučenog dnevnog unosa vlakana. 100 g svežih smokava ima 43, a suve 253 kalorije. Sadrži: proteine (sveža 1,3 g, suva 3,3 g), masti (sveža 0,3 g, suva 0,5 g), UH (sveža 15,7, suva 58,8 g), vlakna (sveža 2 g, suva 8 g), kalijuma (sveža 200 mg, suva 970 mg), kalcijuma (sveža 38 mg, suva 4 mg), cinka (sveža 0,3, suva 0,7 mg), karotina (sveža 150 mg, suva 64 mg), folata (suva 9 mg), vitamina C (sveža 2 mg, suva 1 mg). Prerađuju se u džem i rakiju.
Lekovita svojstva: krepi u daje energiju, podstiču rad debelog creva, sprečava zatvor. U ishrani se preporučuje sportistima koji se bave većom fizičkom aktivnošću i rekonvalescentima.
Kontraindikacije: ne preporučuju se dijabetičarima i osobama koje imaju problema sa slezinom i jetrom.

SALATE

Salata od smokvi

Potrebno:
2 šolje suvih smokava
7 cl suvog belog vina
1 zelena rendana neoljuštena jabuka
1 oljuštena nanandža isečna na kockice
1 manji koren rendane šargarepe
1 dl nemasnog jogurta
listovi zelene salate za ukrašavanje

Priprema:
Suve, seckane smokve na kockice pomešati sa vinom i ostaviti 2 sata na sobnoj temperaturi, a zatim umešati ostale sastojke. Na tanjire kao podlogu staviti listove zelene salate i na njih servirati salatu od smokava.
Ova egzotična slatkokisela kombinacija se služi prohlađena ili mlaka, kao dodatak uz meso ili piletinu ili sa jelima s Istoka.

Smokvenjak

Potrebno:
50 dg suvih smokvi
10 dg oljuštenih proprženih badema
1 narandža

Priprema:
Suve smokve sitno samleti, dodati krupno sečene bademe i malo soka od narandže. Smesu dobro izmešati, staviti je na veći lim i oblikovati tanku pogaču. Sušiti je u zagrejanoj pećnici na otvorenoj temperaturi oko 65oC. Kada se osuši zaviti je u masnu hartiju i čuvati do upotrebe.

Vino od smokve

Potrebno:
1 kg suvih smokava
10 bobica kleke
10 l vode

Priprema:
Suve smokve i kleku staviti u malo bure, preliti vodom i ostaviti da stoji osam dana. Tečnost procediti u tamne čiste i suve boce i zatvoriti ih. Piće se može koristiti posle 5 dana.




SURINAMSKA TREŠNJA (Eugenia uniflora) – poreklom je iz Amerike, kod nas nije poznata. Plodovi su tamnocrveni, rebrasti i malo su veći od naše obične trešnje. Ukus ove trešnje je pomalo nakiseo. Pre nekoliko godina pojavila se i na našem tržištu, ali u malim količinama.



TAMARILOS (Cyphomandra betacea) – pripada familiji pomoćnica Solomacea) – plodovi su jajastog oblika, crveni, purpurni ili žuti sa karakterističnom aromom. Pokožica ploda nije jestiva. Meso je sočno sa mnoštvom sitnih semenki. Jedu se u svežem ili prerađenom stanju.



UNABI, kineska urma, žužulja (Ziziphus) – koštičava je dugovečna sorta, živi preko 300 godina i otporna je do –30oC. Gaje se odabrane sorte krupnih plodova prosečne mase 50 grama. Sadrži šećere, minerale, vitamine i druge biološki aktivne materije. Koristi se kao hrana i lek. Pokožica ploda je kafene boje, a meso je slatko, nakiselo, prijatnog ukusa i arome. Koristi se u svežem stanju i za raznovrsnu preradu.
Lekovita svojstva: za bolesti disajnih organa, srca, jetre i bubrega.



URMA, DATULA (Phoenix) – rodu palmi (Palmae) pripada 11 vrsta. Prava datula (Phoenix dactylifera) ima oko 100 vrsta. Aromatični i veoma slatki plodovi, imaju oblik izdužene šljive sa duguljastim košticama. Ljuska je tanka i tamno-mrke boje. 100 g sušene ima 273 kalorije. Sadrži: 2,2 g proteina, 65,5 g ugljene hidrate (naročito šećer), 0,2 g masti, vlakna, minerale (magnezijum, kalcijum, gvožđe, litijum), vitamine grupe B (naročito B3 i B5) i vitamin E. Jedu se zajedno sa ljuskom. Koristi se kao hrana i za pravljenje osvežavajućih napitaka, sirupa, alkoholnih pića i kao surogat kafe. Idealne su u ishrani onih koji se bave intelektualnim radom. Mogu se kombinovati i sa muslijem.
Lekovita svojstva: pospešuje mentalne aktivnosti i koncentraciju.



VANILA (Vanila fragrans) – sadrži ulje specifične arome. Upotrebljava se kao atomatični začin za jela od testa, kuvana jela, kremove, sirupe, napitke i poslastičarske prozvode.