KAFA

Prava kafa je kraljica arome i spada u purinske droge. Proizvodi se od biljke roda Coffea, iz familije Rubicaceae, od kojih se, uglavnom, koriste zrna Coffea arabica (var.Typica i var. Bourbon) i Coffea canephora (var. Robusta). Arabika je poznata kao brazilska kafa, a kanefo se uglavnom gaji u Africi. Najbolje mešavine se dobiju, kombinovanjem zrna nekoliko vrsta kave, koje daju gustinu, aromu i masnoću.
Kafa pripada kiselim napicima (ima pH 4,5) pa se preporučuje sipati malo baznih dodataka (mleko, surutka).

Godinama napadana šoljica kafe kao štetni napitak konačno je dobio naučnu potvrdu da lekovito deluje i da je zapravo jedan od najjačih antioksidanata, a za njom slede čaj, banane i suvi pasulj. Naučnici su zaključili da kofein nema veze sa prethodno utvrđenim efektima, jer se isti rezultati postižu i sa kafom u kojoj nema kofeina.

Naučno je dokazano da je kafa:
- dobar stimulans nervnog sistema, naročito pažnje i pamćenja,
- pomaže da se bolje utroši energija akumulirana u toku dana,
- pojačava potrošnju energije i utiče na razgradnju masnoća,
- pomaže kod dijabetesa tipa 2, te 5-6 šoljica kafe dnevno smanjuju rizik od dijabetesa za trećinu,
- kofein ima pozitivno dejstvo kod stvaranja supstance slične vitaminu B koja utiče na pamćenje,
- kofein deluje analgetički, na širenje i sužavanje krvnih sudova,
- zajedno sa ibuprofenom (molekulom koji ima protivupalno i analgetsko dejstvo), kofein smanjuje glavobolju.

Kalorijska vrednost šoljice kafe bez mleka i šećera je samo 2 kalorije.
Naučna istraživanja povezanosti kafe i kardiovaskularnih bolesti pokazala su da ovaj napitak ne utiče na rizik od infarkta, arterioskleroze, aritmije i hipertenzije. Kafa razvija svoje puno dejstvo dvadeset minuta posle pijenja, a u organizmu ostaje punih 6 sati, a zatim se izlučuje.
Tačno je da kafa podiže pritisak (reč je o momentalnom efektu koji nestaje posle 30 minuta). Zabluda je, da kafa samo povišava krvni pritisak, ona ga i smanjuje. Pritisak malo poraste odmah posle pijenja kafe i taj efekat je kratkotrajan. Posle toga vrednost pritiska opada više nego što je bio pre porasta.
Kafa u početku usporava puls i smanjuje otkucaje srca, nakon čega počinje drugu fazu delovanja na srce, ubrzavajući otkucaje i puls. To je u stvari reakcija srca na periferne krvne sudove. Kofein se posle pijenje kafe apsorbuje i prelazi u krv.

Hemijski sastav sirove kafe u 100 g:
0,7– 1,8% kofeina, 10,0–15,0% masti, 8,0–12,0% vlage, 5,0– 7,0% šećera, do 40,0% celuloze, alkaloidi, kalijuma, magnezijuma i kalcijuma.

Glavni sastojak kafe je kofein snažan stimulans, koji oslobađa serotonin (hormon sreće) i nadražuje centralni nervni sistem, osobito mozak. On povećava budnost, pažnju, raspoloženje. Deluje kao afrodizijak na žene, ali ne i na muškarce (steže krvne sudove i sprečava dotok krvi u genitalna područja. Preporučljiva doza kafe je najviše 3-4 šoljice u toku dana. Individualna reakcija na kafu zavisi od metabolizma pojedinca i naviknutosti na njenu upotrebu. Jedna šoljica kafe sadrži 100 do 150 mg kofeina. Veće doze kafe (više od dve šoljice) u toku dana kod nekih osoba mogu da izazovu nesanicu, vrtoglavicu, drhtavicu i druge znake. Kofein deluje kao srčani analeptik, a zavisno od prisustva količine teobromina i teofilina pojačava izlučivanje mokraće. Tanin deluje protiv proliva, a aktivni ugalj koji nastaje prilikom prženja kafe upija otrove u organima za varenje. Kofein je u kafi vezan za hlorogensku kiselinu zajedno sa kalijumom u vidu dvosoli. Ona sadrži i supstance koje ubrzavaju obnavljanje sluzokože creva, a sprečava i nekontrolisanu deobu ćelija koja je glavni uzročnik raka. Sadrži antioksidant metilpiridinium koji podstiče delovanje enzima (koji se nalazi samo u prženoj kafi).
Sastojci kafe pripadaju familiji polifenola i njihova koncentracija varira u zavisnosti od načina pripreme (1 klasična šoljica ima 200 do 550 mg).

Lekovita svojstva kafe:
- podstiče dobro raspoloženje,
- otklanja sanjivost,
- reguliše probavu, pospešuje varenje, podstiče želudačne sokove, potpomaže u sagorevanju masnoća i oslobađanju energije (nije uzrok gastritisa i čira),
- jača sposobnost za intelektualne napore, bolje pamćenje i koncentraciju,
- jača imunološki sistem,
stimulativno deluje na srce, mozak i
tonus mišića,
- štiti od raka debelog creva,
- smanjuje zamor i agresivno stanje,
- podstiče izlučivanje vode iz organizma,
- deluje i kao diuretik.

Kontraindikacije:
- konzumiranje kafe se ne preporučuje licima koja pate od stomačnih problema (tegoba sa varenjem, gastritisa, čira, gorušice), nesanice, jer ih ona pogoršava.

Komentar: kofein iz popijene kafe uskače umesto adenozina (aminokiselina - derivat adenina) u prijemnike (receptore) ćelija. Uskačući isključuje adenozin iz funkcije (koji širi krvne sudove mozga, utiče smirujuće na CNS, usporava rad srca, smanjuje razgradnju masnih kiselina i otpušta kateholamin koji povišava protisak), i na taj način izaziva procese suprotne delovanju adenozina.

Posebna napomena: oprez! Kofein ima pozitivan uticaj samo u malim količinama. U većim dozama je opasan i štetan po zdravlje.

Ukus kafe povećava seksualnu želju i produžava polni odnos. Kafa je jak fižički i psihički stimulans. To ne znači, što više kafe, više užitka. Mera je odlučujuća.

SUROGATI KAFE

Zamena za pravu kafu (Caffea) može se proizvoditi i od drugih vrsta biljaka, npr.: od prženog hrastovog žira (žirova kafa), cikorije (cikorijina kafa), korena maslačka (maslačkova kafa), mahunarki (pasulja, nauta i soje). Kafa od žitarica (ječma, raži) je zabranjena.