PRIRODNI BEZALKOHOLNI NAPITCI

Bezalkoholni napici su tekućine, sokovi od voća i povrća, bez sadržaja alkohola. Sokovi mogu biti bistri, mutni ili kašasti. Prednost se daje napicima koji imaju izrazito hranljiva i lekovita svojstva. U tu grupu se ubraja pravi čaj (zeleni i crni), čajevi od lekovitog bilja i šumskih trava.

VOĆNI SOKOVI – su vitaminski napici bez sadržaja alkohola i veštačkih dodataka. Svaki sok pripremljen od svežih zrelih i zdravih plodova je dobar, osvežavajući napitak za zdrave, a često je lek i za bolesne. Ako se voćni sokovi piju zbog želje, mogu se koristiti neograničeno, ali ako se koriste zbog medicinskih razloga piju se najmanje 6 dl na dan. Pripremaju se od različitih vrsta kultivisanog i samoniklog voća i njihovih kombinacija na različite načine. Najčešće vrste voća su: bobičasto (grožđe, ogrozd, crvena i crna ribizla, borovnica), jabučasto (jabuka, dunja kruška), koštičavo (breskva, kajsija, šljiva trešnja, višnja), jagodasto (jagoda, kupina malina) i suptropsko voće (narandža, limun, grejpfrut, mandarina). Limun se može dodati svakom soku radi poboljšanja ukusa Najbolje je, da se sok limuna dodaje soku prilikom same upotrebe, jer tada vitamin C ostaje potpuno očuvan. Kašasti voćni sokovi sadrže više hranljivih materija nego bistri sokovi. Najpogodnije vrste za kašaste sokove su koštičavo i jagodasto voće, kao i mekše kruške. Sokovi se piju bez dodataka ili se kombinuju sa mlekom, običnom ili kiselom mineralnom vodom. Pogodni su kao prelivi za razne vrste pudinga, sutlijaša, griza u mleku i dr. Voću se može dodati i povrće (šargarepa, cvekla ili bundeva), najviše do jedne trećine u odnosu na masu voća da ne preovladava miris i ukus povrća. Sveže pripremljeni voćni sokovi piju se najviše dva sata nakon pripreme. Najkorisnije je sok popiti odmah nakon pripreme.
Lekovita svojstva: pročišćavaju organizam i pune ga snagom. Dijabetičarima se preporučuju sokovi od voća bogatog šećerom (breskve, kruške, dinje, banane, džanarike i sl.) u manjim količinama.
Kontraindikacije: kod nekih bolesti su zabranjeni koncentrisani sokovi. Kod čira na želucu, gastritisa, zapaljenskih procesa u crevima i žučnih tegoba sok kiselih i nedovoljno zrelih jabuka, sokovi drugog kiselog voća, npr. šljiva, grejpfruta i limuna su zabranjeni. Isto tako je zabranjen sok od trešanja bubrežnim bolesnicima. Koncentrisan sok kajsije izaziva nadimanje, stoga se ne preporučuje gojaznim, dijabetičarima, kolitičarima, čirašima i arteriosklerotičnim osobama. Sok od breskve sadrži purin pa se u većim količinama ne preporučuje obolelima od kostobolje i nefritisa.
Posebna napomena: posle konzumiranja soka od citrusa treba popiti vodu jer oni sadrže čitav niz organskih kiselina koje oštećuju zube.

SOKOVI OD POVRĆA - kašasti sok se može pripremiti i samo od povrća, u kojem je paradajz osnovna komponenta, a dodaci mogu biti šargarepa, cvekla, celer i paprika. Plodovi moraju biti potpuno zdravi i zreli, što su zreliji lakše se pasiraju i dobije se više ukusnijeg i gušćeg soka.
Kašasti sok se može pripremiti i samo od povrća, u kojem je paradajz osnovna komponenta, a dodaci mogu biti šargarepa, cvekla, celer i paprika. Plodovi moraju biti potpuno zdravi i zreli, što su zreliji lakše se pasiraju i dobije se više ukusnijeg i gušćeg soka.
Isto tako se koristi i povrće za pripremu sokova. Sokovi od povrća prava su riznica zdravlja. Prednost ima obojeno povrće (intenzivno narandžasto ili crveno). Vrste povrća koje se upotrebljava pojedinačno i mešano za koktele: lisnato i zeljasto (artičoka, enotera, brokola, karfiol, komorač, kupus, rabarbara), plodovito i korenasto (bundeva, celer, crna rotkva, cvekla, krastavac, paradajz, plavi patlidžan, paprika, šargarepa) i lukovičasto (beli i crni luk). Sokovi od ovih vrsta voća i povrća mogu se kombinovati i sa namirnicama životinjskog porekla (mleko) pojedinačno ili kombinovano (koktel) od dve i više vrsta zajedno pomešanih.

Isto tako se koristi i povrće za pripremu sokova. Prednost ima obojeno povrće (intenzivno narandžasto ili crveno). Vrste povrća koje se upotrebljava pojedinačno i mešano za koktele: lisnato i zeljasto (artičoka, enotera, brokola, karfiol, komorač, kupus, rabarbara), plodovito i korenasto (bundeva, celer, crna rotkva, cvekla, krastavac, paradajz, plavi patlidžan, paprika, šargarepa) i lukovičasto (beli i crni luk). Sokovi od ovih vrsta voća i povrća mogu se kombinovati i sa namirnicama životinjskog porekla pojedinačno ili kombinovano (koktel) od dve i više vrsta zajedno pomešanih. Ovi sokovi mogu biti bistri, mutni ili kašasti.

Pored sokova od voća spravljaju se i koriste sokovi povrća od jedne ili više vrsta u kombinaciji sa voćem. Sokovi od povrća se, uglavnom, koriste sveži. Pogodno povrće za spravljanje sokova su namirnice: celer, cvekla, krastavac, kupus, paprika, paradajz, spanać, šargarepa i zelena salata. Spravljanje sokova od povrća se najlakše i
najbrže može dobiti pomoću sokovnika. Povrće se može i sitno naribati, a zatim kroz nekoliko puta savijenu gazu procediti. Ovi sokovi imaju malu hranljivu vrednost jer sadrže malo hranljivih sastojaka: belančevine, ugljene hidrate, masti i celulozu. Vrednost ovih sokova je visok sadržaj zaštitnih materija. I pored korisnosti, neko povrće sadrži i nepoželjne štetne sastojke, koji su štetni po ljudski organizam. To su oksalna kiselina, mokraćna kiselina i purinske baze. Najveća koncentracija je u lisnim drškama spanaća, koje prilikom korišćenja treba što više odstraniti. Štetnost oksalne kiseline se može smanjiti istovremenim korišćenjem mleka, kiselog mleka ili jogurta. Kalcijum iz mleka vezuje oksalnu kiselinu, stvarajući pritom nerastvorljivo jedinjenje kalcijum oksalat koji se iz organizma bez štetnosti izlučuje.

ČAJ

Čaj (Tea) je veoma zdrav biljni napitak koji služi kao hrana i lek. Predstavlja važan izvor hranljivih i lekovitih supstanci za očuvanje i osvežavanje organizma.
Predstavnici antioksidanata su flavonoidi (zeleni čaj, crni čaj, ruski čaj i sl.). Nutritivna vrednost čaja je promeljiva u zavisnosti od vrste biljaka i načina pripreme čaja. Čaj se može pripremiti i od pirinča, ili drugog pogodnog korena ili lekovitog bilja. Ovakav čaj se odlikuje velikom biološkom vrednošću. Prednost se daje napicima koji imaju izrazito hranljiva i lekovita svojstva. I u tradiciji našeg naroda razvijan je kult ispijanja čaja posebno od lekovitih biljaka i čajevi od žitarica. Ti čajevi su blagi, pouzdani i jeftini. Čaj pripremljen od od sveže prženih zrna uvek ima bolju aromu i jače delovanje. Mera od 2 šoljice dozvoljenih žitarica na 1 l vode je staro pravilo za pripremu čaja. Piju se topli i hladni, a koriste se kod raznih oboljenja i umesto pitke vode u toku dana.

Zeleni i crni čaj sadrže prirodne supstance antioksidanse (flavonoide), koji imaju antioksidativno delovanje. FlavonoidI se ubrajaju među najjače antioksidante koji neutrališu štetne hemijske supstance - slobodne radikale sprečavajući ih da oštete ćelije. Flavonoidi pozitivno utiču na zdravlje ljudi, naročito po pitanju bolesti srca i autoimunoloških bolesti.
Flavonoidi pozitivno deluju na rad srca, opganizam brane od mnogobrojnih mikroorganizama (salmonele, šigele, kandide) i sprečavaju razvoj pojedinih vrsta raka. U šoljici takovog čaja nalazi se oko 140 mg flavonoida, 50 mg kofeina, tanina i esencijalnih ulja. Čaj gotovo da nema nikakvu energetsku vrednost, ukoliko se ne dodaje zaslađivač. Nutritivna vrednost čaja je promeljiva u zavisnosti od vrste biljaka i načina pripreme čaja. Kofein stimulativno deluje na organizam, tanin čaju daje boju i volumen, a esencijalna ulja daju ukus i aromu.
Flavonoide još sadrže jabuke, crveno vino i crni luk..
Terapija: 1–3 šolje čaja piti u toku dana.

Kvalitet i dejstvo čajnog napitka

Zavisi od kvalitetne sorte čaja, kvaliteta vode, dužine i temperature natapanja. Što je voda tvrđa, potrebno je više čaja. Na dejstvo čaja utiče se dužinom vremena natapanja i temperaturom vode. Što je natapanje kraće, dejstvo je stimulativnije, a što je duže jačina opada i postaje umirujuće. Ako nata-panje traje duže od 5 ili 6 minuta oslobađaju se i druge supstance od kojih napitak postaje gorak i opor. I previše vruća ima za posledicu gorak čaj. Zeleni čaj se ne služi vreo.

ZELENI ČAJ

Zeleni čaj (Green Tea) je nefermentisan i neoksidisan, jer se brzim sušenjem tek ubranog lišća, pod strogo određenim uslovima, zaustavlja delovanje oksidativnih enzima (teaza). Sadrži više katehina nego crni ili običan čaj. Katehini su jaki antioksidansi. Obrani listovi se izlažu pari i suše, pazeći da se listovi ne slome, jer samo pravilno proizveden čaj sadrži sve aktivne supstance. Kofein je vezan za stimulativnu supstancu tein, koji se postepeno predaje organizmu. Na taj način je stimulativno dejstvo čaja usporeno, efekat traje duže, on osvežava i stimuliše i ne izaziva uznemirenje.
Zeleni čaj je nežne zelene boje i kiselkastog je ukusa. Sadrži: mineralne materije (kalcijum, gvožđe, kalijum, magnezijum, fosfor, cink), vitamine (A, B, B12), sekundarne biljne supstance (katehine, karotenoide, flavonoide). Katehini su grupa supstanci, lovci na slobodne radikale i odstranjuju štetne materije iz ćelija. Sadržaj kofeina je po pravilu veći nego u kafi, a u kombinovanom obliku sa katehinom učinak je vrhunski. Flavonoidi utiču na neurotransmitere koji prenose informacije o osećaju gladi, štite od upalnih procesa i infekcija, podižući imuninet. Tanini imaju dejstvo na razređivanje krvi (protiv zgrušavanja krvi) kao i aspirin.
Preporučuju se kod čajne dijete 2-3 šoljice čaja dnevnu za vreme 3 meseca. I jeftine vrste čaja imaju isti efekat kao i najskuplje.

Lekovita svojstva:
– podstiče moždane aktivnost, podsdtiče pozitivne mislii i rad krvotoka, štiti od moždanog udara i jača muskulaturu i organizam, ubrzava metabolizam i sagorevanje masnoća,
– krepi celo telo, umiruje, opušta i pročišćava organizam,
– pozitivno utiče na disajne organe i dotok kiseonika u organizam, poboljšava vid, čisti kožu, ublažava tegobe u zglobovima ekstremiteta, detoksiniše jetru i ceo organizam (posebno razgradnju masti i otpadnih produkata metabolizma),
– otklanja glavobolju i simptome nazeba, jača imunitet,
– poboljšava varenje, ubrzava i sprečava nastajanje kamena u bešici i bubregu,
– štiti od kardiovaskularnih oboljenja, sprečava srčani napad (jer u svom sastavu sadrži polifenole),
- štiti arterije od uticaja faktora zgrušavanja krvi,
- sprečava aktivaciju i slepljivanje trombocita,
- poboljšava rastvaranje ugrušaka i smanjuje naslage holesterola na zidovima arterija.
– štiti organizam od kanceroznih oboljenja, raka dojke, želuca, prostate i bešike, jer je veoma bogat polifenolima koji štite ćelije i zaustavljaju rast tumora (antiogenezu).

Sastojak zelenog čaja EGCG kojeg sadrži u visokim dozama, vezuje se za enzim DHFR (koji je srž lekova protiv raka). Na taj način sprečava rast ćelije raka.
Preporučena dnevna doza: 2 do 4 šoljice ovog čaja.

Sudovi za čaj

Čajnik za pripremu i kuvanje čaja, bele šolje ili čaše za služenje čaja, treba da imaju istu temperaturu kao čaj koji se služi. Čaj poslužiti uvek vruć.

Priprema zelenog čaja i doziranje

Zeleni čaj se u čajnik (ili posudu) stavlja pomoću odgovarajućeg pribora. Direktni dodir čaja sa rukama ima za posledicu promenu ukusa, jer jako upija sve mirise s kojima dolazi u dodir (znoj, masnoća, razni mirisi i sl.). U čajnik se stavi jedna velika kašika čaja po osobi i prelije se rashlađenom vodom.
Opšte prihvatljiv princip doziranja čaja je 2–3 šoljice dnevno.
Kontraindikacije: posebno osetljive osobe mogu imati nesanicu ako čaj piju uveče, pred spavanje, u jako koncentrisanom obliku.

Vreme natapanja čaja prema delovanju:
Zeleni čaj nikada se ne preliva sa ključalom vodom, jer se razaraju osetljive supstance i postaje gorči. Kada voda baci jedan ključ, treba je ohladiti na temperaturu 70-80oC. Čaj preliti (natapati) sa jednom ili dve jednake polovine prohlađene vode. Ukupno vreme natapanja, primeniti na sledeći način:
– od 2 minuta, za stimulaciju,
– od 3 minuta, za klasično pijenje,
– od 4-5 minuta (ne više), za umirenje.

Nakon natapanja, čaj procediti i piti. Ne preporučuje se višekratno natapanje, ali dobar zeleni čaj se može prelivati do 2-3 puta. Svaki put se natapa duže za 1-2 minuta više od prethodnog natapanja.
Dugotrajnije dejstvo čaja može se produžiti načinom pripreme. U prva dva najveći deo kofeina se oslobodi. Ako se tada prekine sa natapanjem, dobija se napitak s mnogo oslobođenog kofeina. Ako se duže natapa (npr. 4-8 minuta, onda se najpre ekstrahuju tanini, koji odlažu dospevanje kofeina u krv. Ovaj efekat ograničavanja dejstva tanina posebno je jak u drugom i trećem nalivanju (može se nalivati i nekoliko puta pri čemu je naredni svaki put slabiji i blaži).

CRNI ČAJ

Crni čaj je 80-85% fermentisan (a vrsta oregon čak i 100%). Supstance crnog čaja skoro su iste kao i kod zelenog čaja sa drugačijim svojstvima i imaju isto dejstvo na organizam. Jedna šolja čaja sadrži oko 40 mg teina. Kod proizvodnje crnog čaja se stimulira fermentacija koja smanjuje količinu tanina i razvija karakterističnu prijatnu aromu. Crni čaj isto kao i kafa deluje kao stimulans jer sadrži supstancu kofein koji se naziva tein. On ubrzava puls, rasanjuje i olakšava disanje proširujući disajne puteve. Crni čaj sporije ispoljava dejstvo u odnosu na kafu, jer tanin koji sadrži usporava apsorpciju teina. Tanini mogu da remete usvajanje gvožđa iz namirnica, pa ga ne treba koristiti tokom obroka.
Kontraindikacije: ne davati ovaj čaj - maloj deci (njihov metabolizam stimulirajuće materije ne može dapreradi), osobama koje pate od upale sluzokože želuca ili čira na želucu (jer isto kao kafa pospešuje stvaranje želudačne kiseline).

Priprema crnog čaja

Crni čaj treba prelivati prohlađenom vodom prema zahtevu delovanja. Natapa se vrelom vodom, po pravilu 3-4 minuta za klasično konzumiranje, 2-3 minuta da deluje stimulativno, a od 4 do 5 minuta (ne više) da deluje umirujuće. Preporučuje se da se crni čaj natapa više puta. Nakon natapanja čaj procediti i usuti u tople šoljice. Uz crni čaj mogu se servirati zaslađivač (šećer u kristalu ili kockama, beli ili žuti, kandirani), i mleko (ili skorup).