Povrće i recepture

Povrće je komponenta namirnica zdrave i pravilne ishrane. U povrće se ubrajaju sve vrste jestivog bilja za ljudsku ishranu: kultivisano bilje, divlje (samoniklo) bilje, morsko i začinsko bilje.

KULTIVIRANO POVRĆE, podrazumeva namirnice svrstane u podgrupe:
1. Lisnato i zeljasto povrće,
2. Plodovito i korenasto povrće,
3. Mahunasto povrće,
4. Gomoljasto povrće,
5. Lukovičasto povrće, i
6. Začinsko bilje.

DIVLJE (SAMONIKLO) POVRĆE, podrazumeva namirnice svrstane u podgrupe:
1. Jestivo divlje bilje
2. Začinsko divlje bilje

MORSKO POVRĆE
Morske alge

U ishrani, zavisno od biljke, koristi se: cela biljka, nadzemni deo (list, cvet, pupoljak, plod) i podzemni delovi (koren, lukovica, izdanci, gomolji). Divlje (samoniklo) povrće obuhvata brojne samonikle biljke čiji se nadzemni ili podzemni delovi koriste za ljudsku ishranu.
Povrće prema vrsti može da sadrži: proteine, ugljene hidrate, masti, minerale, vitamine, fito-hemikalije, soli, kiseline i vlakna.

Koje povrće i šta sadrži veće količine?

Proteine: grašak, pasulj, bob, krompir;
Ugljene hidrate: šargarepa, cvekla, paradajz, tikva;
Masti: u tragovima;
Mineralne soli: različito lisnato povrće;
Vitamine: lisnato i zeljasto povrće, plodovito i korenasto povrće i dr.

Paradajz, spanać i beli luk su namirnice koje se nalaze na svim nutricionističkim listama zdrave hrane.
Ni jedna vrsta povrća ne sadrži sve sastojke, s toga se preporučuje da se koriste sve vrste povrća svakodnevno u toku godine po sezonskom prispeću.

U lisnato povrće ubrajaju se: artičoka, blitva, enotera, komorač, matovilac, praziluk, rabarbara, radić, salata zelena, salata endivija i spanać. U kupusnjače (zeljasto) povrće ubrajaju se: brokoli, karfiol, kelj glavičar, kelj lišćar (raštan), kelj pupčar i kupus.

Namirnice svrstane u jednu grupu mogu se međusobno zamenjivati, a da njihova biološka vrednost ishrane ne bude umanjena. Ovoj grupi pripada povrće koje se gaji zbog plodova i zadebljalog korena, lista i lisnih drški.
U plodovito povrće ubraja se: bundeva, čajota, dinja, krastavac, lubenica, lufa, paprika, paradajz, patlidžan (plavi paradajz) i tikva.
U korenasto povrće ubraja se: celer, cvekla, dajkon, hren, keleraba, komorač, paštrnak (paskanat), peršun, repa baštenska, rotkva crna, rotkva bela, rotkvica, šargarepa i špargla.

UVOD U MAHUNARKE

U mahunarke (leguminoze) ubrajaju se mnogobrojne vrste povrća: bob, boranija, grašak, kikiriki, naut (leblebija), pasulj, sočivo (leća) i soja. Plod ovih biljaka smešten je u mahuni.

U gomoljasto povrće se ubraja: krompir čiji se podzemni plod naziva gomolj, slatki krompir (batat) i čičoka koji izrastaju od sekundarnog zadebljenja korena i imaju izduženi oblik, vrlo često nepravilnog profila sa priraslicama.

Recepti i informacije o povrću iz ove grupe

Samoniklo (divlje) jestivo bilje u prirodi raste bez ičije pomoći. To ne znači da ih možemo besplatno ubrati svakog dana i koliko hoćemo. Priroda nije besplatna, ona krije velika izneneđenja. Treba je poznavati, jer među jestivim, postoje i nejestive, otrovne (toksične) biljke ili plodovi.

MORSKE ALGE, morsko povrće – zeleniš su mora, ima ih oko 21 vrste koje se koriste u svakodnevnoj ishrani u Japanu. Veoma su ukusne i korisne zbog efekta pročišćavanja tela.

Gljive u ishrani zauzimaju veoma važnu ulogu. Samonikle ili kultivisane jestive gljive (Fungi) imaju hranljivu vrednost i lekovita svojstva. U 100 g gljiva ima 25-43 kalorije. One su bez hlorofila.